MASINSKI MATERIJALI

Posted on https://ironlady003.wordpress.com/29/2013by Iron Lady

Kod ispitivanja tvrdoće po Vikersu utiskivač ima oblik prave piramide sa kvadratnom osnovom i uglom između naspramnih stranica od 136º.

Tvrdoća po Vikersu HV definisana je odnosom primenjene sile utiskivanja F (opseg sila od 5–100 daN)  i površine nastalog otiska A

HV = F / A = 2Fcos22º / d2  ≈ 1.854F / d2 

Površina uzorka treba da je ravna i glatka da bi dijagonale mogle tačno da se izmere. Priprema se šmirglanjem i poliranjem.

Odstojanje od centra otiska do ivice uzorka ili do konture drugog otiska treba da je namanje 2,5 puta veće od dijagonale otiska.

Ispitivanje se izvodi tako što se utiskivač, postavljen upravno na površinu koja se ispituje, bez trzaja utiskuje u materijal, sve dok sila utiskivanja ne postigne određenu vrednost. Ova sila se održava 10- 15s, a kod lakih metala 30s.

Za izračunavanje tvrdoće uzima se aritmetička sredina obeju dijagonala otiska.

Tvrdoća po Vikersu obeležava se znakom HV uz koji se dodaju dopunske oznake kojima se izražava sila utiskivanja i vreme dejstva sile.

Usled tupog ugla između strana utiskivača, čak i pri relativno velikoj dijagonali otiska, dubina otiska je srazmerno mala, pa je ovaj postupak ispitivanja podesan za ispitivanje tankih limova i tankih slojeva (na pr. cementiranih, nitriranih itd.).

Može se koristiti i za ispitivanje vrlo tankih površinskih slojeva (galvanske prevlake i sl) ili pojedinačnih delova mikrostrukture, pri čemu se primenjuju manje sile utiskivanja (mikrotvrdoća) i uređaji sa mikroskopom i mikrometarskim zavrtnjem za pomeranje postolja.

GRAĐA I SVOJSTVA AMORFNIH MATERIJALA

Posted on https://ironlady003.wordpress.comby Iron Lady

ČVRSTO  (s)

• mala međusobna udaljenost čestica, privlačne sile vrlo su jake
• čestice samo titraju oko ravnotežnog položaja (ne napuštaju znatno geometrijski raspored)
• čvrste materije imaju STALAN OBLIK I ZAPREMINU
• nestišljive su

TEČNO (l)

• udaljenost između čestica je veća -privlačne sile su slabije
• čestice relativno lako menjaju svoj položaj
• NEMAJU STALAN OBLIK
• IMAJU STALNU ZAPREMINU
• nestišljive su

REPORT THIS AD

GASOVITO (g)

• udaljenosti između čestica su velike –privlačne sile su zanemarive
• položaj čestica se menja u svim smerovima u prostoru –posuda bilo kog oblika potpuno je ispunjena gasom
• zapremina zavisi od pritiska i temperature
• NEMAJU NI STALAN OBLIK NI STALNU ZAPREMINU

Materijali se javljaju u tri agregatna stanja: čvrstom, tečnom i gasovitom. Čvrsto stanje materije može da nastane samo ako postoji određena vrsta veze između atoma, jona i molekula .

Ukoliko se hlađenjem rastopa nakon očvršćavanja ne dobije pravilan raspored atoma, nego je on slučajan kao i u rastopu, dobija se amorfna (bezoblična, neuređena) struktura. Kod nekih materijala je to stabilan oblik, dok neki zagrevanjem mogu preći u kristalnu strukturu. Amorfni materijali po pravilu nemaju gotovo nikakvu plastičnost.

Tipičan primer su polimeri i stakla, koji imaju lančaste strukture. Kod polimera kičmu lanca čine ugljenikovi atomi koji na slobodne valence vezuju ostale atome i spojeve. Nastaju dugi lanci nepravilnog oblika koji se mogu jako rastezati, a da ne dođe do prekida veze (slika 1). Kod stakala kičmu lanca gradi spoj SiO4 tetragonskog oblika (slično dijamantu). Niz ovakvih tetragona čini lance koji na povišenim temperaturama lako rotiraju u zglobovima kao na slici 2. (ovim se tumači plastičnost stakla na povišenim temperaturama). Ovi materijali pokazuju karakterističnu temperaturu omekšavanja (za razliku od kristalnih koji imaju karakterističnu temperaturu topljenja).

Osnovna osobina amorfnih materijala ogleda se u potpunoj neuređenosti atoma. Kod njih ne postoji periodični raspored atoma u rešetki.

Ovo je karakteristično za građu tečnih tela, mada su atomi kod tečnosti na većem međusobnom rastojanju.

Ipak, postoji suštinska razlika između čvrstih nekristalnih tela i tečnosti. Za promenu građe rešetke kod tečnosti pod uticajem spoljašnjih sila potrebno je vrlo kratko vreme, dok je kod čvrstih nekristalnihtela ono funkcija mnogo dužeg vremena.

Svi materijali koji se nalaze u amorfnom stanju odlikuju se sledećim opštim fizičkohemijskimkarakteristikama:

• imaju sva svojstva ista u svim pravcima (izotropni su);
• pri topljenju, prvo se razmekšavaju, prelazeći iz krtog u viskozno, a tek posle toga u tečno stanje; pri tome se ne samo viskozitet, veći druga svojstva menjaju kontinualno;
• topljenje i otvrdnjavanje su povratni procesi (ukoliko pri otvrdnjavanju ne dođe do kristalizacije).

Elektrotehnički materijali u amorfnomstanju se obično dobijaju naglim hlađenjem rastopa ili para. Amorfni elektrotehnički materijali su: p